петак, 19. децембар 2008.

Express supa-"sramota" za jednu domaćicu!

Ako može Nigella, mogu i ja! Dobro, samo što je ona žena sa neverovatnom karijerom, iza sebe ima brdo napisanih knjiga o kuvanju, nekoliko emisija na TV-u, liniju posuđa, gostovanja, putovanja i plus dvoje dece! Njoj se može i oprostiti express-kuvanje koje uključuje upotrebu konzerviranih sastojaka, koncentrata i svega onoga što "ubrazava" proces kuvanja i daje utisak hrane koja se kuvala saaaaaaaaaaaaatima.
A, ja? Ja sam žena koja je odlučila da brine o porodici, koja ima vremena na pretek i meni NIJE dozvoljeno da pravim pileću supu upotrebljavajući....Knorr kockice. Ma, ko kaže?
Kažite vi meni, šta da se radi kada se jednoj trudnjači prijede pileća supa?Grehotaaaa...zar ne?
I tako, mojoj malenksoti pala na pamet supica, frižider je imao potrebne sastojke, tu su bile i kockice- ništa lakše!

Možda je smešno napisati recept za tako nešto jednostavno, ali ponekad je baš jednostavnost ono što nedostaje, što prija i godi. Supa je "hrana za utehu", hrana koja greje, opušta.

Jednostavno, uzela sam dve šargarepice, pola struka celera, pola crvenog luka, dva lovorova listića, biber u zrnu. Propržila sam šargarepu isečenu na kolutove, iseckan celer, luk (nisam ga sekla) na maslinovom ulju, dodala lovorov list i njega propržila zajedno sa biberom da ispuste svoju aromu i aromatična ulja.

Zalila sve to vodom (oko 1 l). Kada je voda počela da vrije dodala sam dve pileče kockice i sitnu testeninu koja se zove kritharaki ili orzo na engleskom/italijanskom, naravno, može se koristiti bilo koja druga testenina.

Kritharaki, koji po izgledu liči na duguljast pirinač, se kuva oko 10-ak minuta, meni se generalno sva pasta sviđa al dente, čak i u supici! S obzirom da ima veliku moć upijanja tečnosti, ako se kuva duže, supa može postati...pa, nešto drugo, samo ne supa!
Nije potrebno pomenuti, ali ipak hoću: kakav se miris širio kroz kuću! Miris domaće pileće supe, one prave, izvorne, ok, PODSEĆAO je na miris domaće, prave, izvorne pileće supe, ali, my God, al' je prijao! Nestrpljivo sam nasrnula kutlačom na šerpu, sipala toplu tečnost išaranu narandžastom i zelenom bojom, posula sam je bogato mlevenim biberom i seckanim, svežim peršunom...i zaronila....mmmm.....






среда, 17. децембар 2008.

Cimet, med, karanfilić- rajski medenjaci!




Predpraznični dani se ovde u Grčkoj ne mogu zamisliti bez medenih kolača zvanih melomakarona. Svaka žena, koja iole sebe naziva domaćicom, mora na stolu, u velikom tanjiru sa Božićnim motivima, da ima ove rajske kolače posute krckavim orasima. Neke od njih, koje su manje "zaludne" od mene, biraju da kupe gotove melomakarone iz poslastičare koje su, da se razumemo, podjednako ukusne i aromatične, ali za mene je zadovoljstvo neuporedivo veće kada mogu da zaronim svoje ruke u lepljivo testo zamirisano cimetom, korom od pomorandže i karanflićem i oblikujem po želji te rajske medenjake, a onda da ih obogatim beskrajno slatkim sirupom od meda i šećera. Zašto "rajske"? Zato što zamišljam da u raju stalno miriše na Božić, na med i cimet, na sreću, na praznike, na detinjstvo...
Jedne večeri, ostavši sama kod kuće, dete je spavalo, a na TV-u se prikazivao "X-factor", reših da isprobam recept od Argyro Mparmparigou, koja svakodnevno kuva u jutarnjoj emisiji "Kafa sa Eleni". Žena je zmaj, a njeni recepti UVEK uspešni!
To veče je bilo magično, svaki ugao kuće je ispunjavao začinjeni, topli miris medenjaka, negde u pozadini se osećala pomorandža koja kao da je želela da ublaži slatkoću i mednu silinu. Dok sam utapala pečene kolačiće u sirup menjali su boju, postajali tamniji i aromatičniji, upijali su tu čarobnu tečnost i harmonija je postignuta. Magija je upotpunjena seckanim orasima posutim preko medenjaka koji su bili spremni da ponosno paradiraju na stolu i čekaju isprobavanje koje je odmah usledilo. Kako odoleti?Nemoguće.
Recept za medenjake (jesam li naglasila da su posni?)
Za testo:
oko 9 šolja za čaj brašna
1 šolja šećera
3 šolje maslinovog ulja
2 kafene kašičice praška za pecivo
1 kafena kašičica sode bikarbone
1/2 supene kašike mlevenog karanfilića
1/2 supene kašike mlevenog cimeta
rendana kora od cele pomorandže
šolja isceđenog soka od pomorandže

Za sirup:
1/2 isceđenog soka od limuna
4 šolja šećera
2 šolje meda
4 šolja vode


Postupak: Pomešati brašno sa praškom za pecivo. U drugi sud razmutiti sodu bikarbonu u sok od pomorandže, dodati šećer, mešati da se delimično istopi šećer, dodati ulje, promešati, dodati karanfilić, cimet i rendanu koru od pomorandže, promešati sve zajedno. Sada dodajemo brašno malo po malo, možda neće trebati da iskoristite svo brašno, dodajemo ga sve do trenutka kada tečnost upije brašno i testo postane veoma meko. Tajna u dobrim medenjacima je da se testo NE SME INTENZIVNO MESITI, jer inače postaju tvrdi i neće dobro upiti sirup. Znači, testo mora biti veoma mekano, ali dovoljno tvrdo da se oblikuje u željeni oblik. Tepsiju za pečenje obližiti papirom za pečenje, a svaki medenjak tu i tamo nežno probosti viljuškom. To se čini da kasnije sirup prodre u unutrašnjost medenjaka i postanu sočni i mekani.
Peći na temperaturi od 160-170 stepeni C, oko 25 minuta sve dok ne dobiju rumenu boju. Nemojte ih prepeći! Izvaditi iz rerne i ostaviti ih da se potpuno ohlade.
Pomešajte sve sastojke za sirup u šerpicu i kuvajte ga oko minuta. Smanjiti vatru, ne sklanjati šerpicu sa sirupom sa ringle, ali paziti da sirup ne vrije, već samo da se održava toplim, ubacujte pečene kolačiće u isti. U zavisnosti od veličine šerpe, ubacujte po 5-6 kolačića. Ostavite ih u sirupu sa jedne strane oko 2-3 minuta, zatim ih okrenite i ponovite postupak naredna 2-3 minuta. Na taj način medenjaci upiju dovoljno sirupa da budu mekani. Naravno, ako želite da spolja budu mekani, a iznutra krckaviji, ostavite kolačiće oko 1-1,5 min. u sirupu sa obe strane.
Vaditi medenjake kašikom sa rupicama u veliki tanjir i svaki posuti, dok su vrući, seckanim orasima.

Obećavam da će vas miris i ukus ovih medenjaka potpuno osvojiti, ali PAZITE- možete steći zavisnost od njih!